Vlado Wall-E Perović

Zelio bih da informisem prijatelje i ostale,javnost,da cu zaspati veceras iako necu nigdje za Novu,cak iako ne znam ko su sluge na Farmi,zaspacu,a necu znati da li su Crnogorci ipak poslali po jedan euro za poplavljena podrucja,samo ne znam koja to nijesu,jer smo pod nekom cudnom vodom evo 20 godina...Zaspacu,iako u petak radim,iako nemam centa,iako sam celav i fantasticno glup...i kad treba i kad ne treba...

Zaspacu,jer tada ne razmisljam kako i gdje sjutra,zasto nijesam uradio ono,a mogao sam ovo,pa kako sam samo mogao

 ono trece...zaspacu,bez namjere da u snu razmisljam o cetvrtom sto me muci danima,zaspacu,a necu moci da odlucim sta od petka...najgore je sto cu se opet probuditi glup,tezak,fenomenalno svoj,a svaciji,probudicu se sa ovecim oreolom nemoci iznad svoje,malo je reci ogromne glave,probudicu se,a nista promijeniti necu...Zaspacu,miran jer znam da sam mislio najbolje radeci stvari sebi koje bi uradio i drugima,na nekom se primio neki moj savjet,na meni nije...zaspacu znajuci da su moji tripovi bili samosebicni,otvoreni za svaku saradnju i pomoc drugima,osim sebi...moj san je poziv u pomoc,ekpres loncu umjesto lude glave,koji pisti,kad treba u pravo vrijeme,a ne kao glava,koja samo trpi i smara,glava koja nema izlaza,osim sna...ako hoce neko da uradi dobro dijelo,neka me zamrzne,neka prodje neko vrijeme,pa kad se probudim,neka moj razvod sa zivotom i ljudima bude uspjesan za nevjerovati...svako ima svoj trenutak slabosti,ja snimam film o njima...pravim seminare o manama,ucim drage kako ne treba gasiti dobre i kako sputavati lose strane...

<span> </span>Zaspacu,jer se nece u snu pojaviti moj ''dobri'' drugar kompromis,nece me muciti pola sata,sat,dva,nece od mene traziti novu zrtvu.A on ima puno posla sa mnom.Svakodenevno.Cak i ovog trena.Pa i sjutra u ovo vrijeme.Tehnika mirnog uma je za mene nesavladiva prepreka.Zato sam sretan,najsretniji u snu...

 

...ciao Ekaterina,pozdravlja te ludi stric...

...premudri sin,ludi brat,nesnosni kolega,slabo ciji prijatelj,mali covjek velike glave,silnih nadanja,neredovnih primanja,

zeljan prastanja i novih pocetaka...kako sam krenuo,opet cu se izblamirati,a knjigu ne umijem napisati...

...zato cu da zaspem...

...laku noc,sizofrenijo...

Imam nesto vazno da vam kazem.Nemojte mnogo da razmisljate prije nego li ucinite nesto,bilo sta.Vodite se instinktima.Glupo je trositi svoje i tudje vrijeme razmisljajuci koji potez treba povuci,kako,na koji nacin napraviti novi kompromis sa sobom.Jer ako vec razmisljate,pravite kompromis,sa sobom.Nemojte da upadnete u zamku,da pokusate da budete pametniji,jer samo otkrivate svoje mane,iz vas izlazi lukavstvo,iskacu kao bubuljice zadnje namjere.Ne dozvolite to sebi.Iygurajte iz sebe emociju,ma kakva ona bila.Postenije je.Prema svima.Najvise prema sebi.Dok god lazete sebe,lazete i sve oko sebe.Glupo je.Prema sebi,ali i onim nekim pravim osobama koje su oko vas.Ili mozda cekaju na vas.Iza coska.Okanite se blefova,opipavanja pulsa,dajte sebi a little bit of soul.Pa drugima.
E da,ovo gore nije vazno.Uopste.Ja mogu da pricam i da pisem,ali vi cete i dalje biti svoji,sa svim skrivenim zeljama i planovima,opet cete upraznjavati branistorming seanse sa drugarima,kvazi prijateljicama koje se loze bash na frajera koji je vama mio.Prijatelj ce da vam skine ispred nosa ljubav vaseg zivota,ali neme veze,svaka skola se placa.Mozda i nije bila za vas.Mozda.Cuning word indeed.Maybe.
Nego.Prazan sam.Running on Empty.Grdna nevolja.4 oka,vise zuba nego kod nasih politicara kada se pojave na predizbornim bilbordima,prazniji od novcanika dvadeset i nekog u mjesecu.Imam osjecaj da su se emocije sakrile u neki tamni dio pretkomore i cekaju.Ne znam zasto.Ja bih tako volio da usmjerim taj cunami,ali jbg,nijesam Supermen.Izgleda.Mrzim sebe u ovom trenutku,amlo vise nego inace,trgnem se malo uz muziku,prenem,protrnem,ali ne znoje mi se dlanovi,nije mi vruce u decembru,a ja volim da mi je toplo u svakom trenutku,u sekundi,danu,mjesecu,zivotu...toplo oko srca...
Vec sam ovdje i napisao ranije,nekoliko puta,izgubih se,nikako da se nadjem.Slagao bih ako kazem da se ne trudim,ali...izgleda ne dovoljno.Kao kokoski kad otkinete glavu,mahnito trcim bez cilja,a nikad nijesam trcao.Umijem i da cekam i da cekam hrabro.Ne kalkulisuci sa ishodom,ne vucem poteze,nijesam igrac,postujem tudju inteligenciju,osim kad me nagaze.
Ne zalim se.Ne kukam.Ovo je status.Tok misli.Nije mi dobro sa sobom,ne mislim ni da mi je pretjerano lose.Samo mi je bzvz.Singles Theory.Sucks.