Vlado Wall-E Perović

Naivno sam mislio, suviše nevino i previše iskreno, ustvari jako glupo i nepromišljeno da je za dobar život dovoljno nekoliko lijepih trenutaka, emotivni stisak ruke i neko malo govno o kojem treba da brineš. I jeste, baš je tako. Samo što treba krv da proliješ da bi do toga došao, da sastaviš hematome tijela i glave da bi se to desilo. Da pomodriš je deminutiv. Niti na rad, niti na red, niti na raspored zvijezda ne možeš se osloniti da bi do toga došao.

Istina je, sanjajući keš, prostitutke, drogu, alkohol, razvrat i perverzije, promiskuitet u prvom i trećem licu množine, ako sanjaš da si king of the hill imaš mnogo veće šanse da lakše dođeš do cilja. Jebo me otac, dug put sam prošao od ovna do govna. Ali, znam, u samo jedno sam ubijeđen, nikad nijesam gađao zvijezde. Nijesam čak ni kleo zlu sudbinu ili manjak sreće. Nikad opsovao gospođu karmu.

Istina je, mislio sam da završiš onako kako radiš. Kako se ponašaš prema sebi i drugima, kako uzmeš, koliko daješ. Čak sam nekoliko puta krenuo da sebe mijenjam jer sam vidio da mi ne ide, ali nijesam mogao. Odlika slabića, čist primjer fušerisanja na temi, ja, pa ja, pa ja, pa tri prazna mjesta. Attention whore, dobih naljepnicu, jer sam drugima bolji nego sebi.

Da mi tražite odgovore gdje sam pogriješio, a nemojte, biće duga priča i ne služi ničemu, jasno bi skicirao situaciju, čak bih i umanjio uticaj bočnih vjetrova na ovo moje fletrovanje sa životom. Ja sam takav, pizda mi je karakterna osobina, da se ne zamjerim nekome, najlakše mi je da se zamjerim sebi. Danas, niti znam šta hoću niti znam što mogu.

Češanja po glavi mi je previše, svaki put kad krenem da razmišljam, moždane ćelije vrište od muke. Taj psihološki ekspres lonac, spreman da poput Bore Dugića iznese Zapinu melodiju na jednu rupu, na jedan ventil, više ne može da trpi pritisak. Ne mora se ništa, prijatelji moji, a može se sve. Samo treba đecu na vrijeme da učite da otimaju sve što mogu.

Nijesam gladan, nijesam ni žedan, vjerovatno sam umoran, ali znam šta pišem. Spašavajte đecu, neka budu goveda, u duši, samo tako će opstati. Izbrišite im gumicom grižu savjesti, neka budu spremna, da udare, da zagrebu, da puste krv. Nemojte slučajno da im date do znanja da ima neko bolji od njih, da budu realni u razmišljanjima o svojim mogućnostima. Ne, nikako.

Stvorite armiju super momaka i djevojaka, najljepših i najboljih, već genetski dobro potkovanih, zrelih za nagrade, za dodir klase Nobela i Pulicera, pa će se naći neki Oskar popularnosti, Melos, za ponijeti. Neka nagrada za laktanje, učmarivanje, uvaljivanje koske. Neka se srebrnina mora uzeti, a ima kad, a ima i gdje. Don't worry, trud Vaš i Vaših potomaka će se naplatiti.

Nije Vam ga lako, znam, frizer, šminker, stilista, teretana, zdravi stilovi života, citati, parafraziranje mudrih misli, mokri čvorovi, septičke jame, malo fizički, malo duhovno, treba se nadograditi. U svakom pogledu napredujete, osim što nemate pojma da Vam u kući raste fašista, nacionalista, kleptoman, šizofreničar i paranoik u pokušaju. A, znate, nego nemate kad. Nije Vam u rasporedu časova. Izvinjavam se.

Opsovao bih, nego ćete me pogrešno shvatiti, misleći da psujem Vas, ne, opsovaću sebe, što sam prošao težak put od ovna do govna. A mogao sam odmah govno da budem. Da se asimilujem, jer imah gdje. Da me ponese val patriotskih emocija, da držim ruke u vazduhu i maramicu u gornjem lijevom džepu azbestnog sakoa. Kakav promašaj.

Ovih dana, učim sebe, da budem par excelence govno, jer je glupo da prema nekima i sebi da budem govno, a prema drugima da budem otirač. Welcome, willkommen, benvenuti. Onda će moje dijete imati makar jednake šanse da mu bude ok. Da ne bude samo lijepa na mamu, nego i srećna i radosna. Na tatu. Ne zovem se Šarli, trendseteri. Moje ime je Vlado i ne bavim se spoljnom politikom. Oporavite. Hvala.