Subota, 8. avgust 2013
Više od dva mjeseca ste čekali da počne. Noćima nijeste spavali razmišljajući o pojačanjima omiljenog kluba dok ste u znojnim rukama držali davno kupljenu sezonsku kartu. Zamolili ste ženu, odnosno djevojku, da vas subotom oslobodi obaveza makar do 20 sati, vježbali ste glasne žice uz navijačke pjesme na svim svadbama tokom prelaznog roka, potrudili ste se da uložite nešto novca i u novu klupsku garnituru, pa sa ponosom možete da kažete da ste spremni za početak crnogorskog fudbalskog klupskog šampionata. Valjda.
Nemoguće da vam nije već poznat ovaj osećaj. Subota, 10. avgust, prvo kolo. Jutarnja kafa, dnevna štampa, obiman dodatak na svakom koraku o uzbuđenjima koje donosi nepoznanica šta može omiljeni klub u novoj sezoni. Dok se nervozno preslišavate u sebi, koji od Ivanovića je došao ili otišao iz vašeg grada, zašto je u nekim klubovima bilo frekventnije nego na autobuskoj stanici ili u Delta Sitiju tokom nekog modnog performansa, opet se hvatate da razmišljate o tituli. Uostalom, šetao se taj trofej od Golubovaca, preko Pljevalja, Budve, Podgorice, Nikšića, nije problem da se upiše na još jednoj lokaciji. Pod maksimom, svi danas igraju fudbal, uz uzdah, da nam je svezati samo dvije pobjede na startu, iz memorije na tastaturu telefona izbacujete brojeve koji bi trebalo da vas dovedu do trenera mlađih kategorija. Miškov mali, stasao za prvi tim, kažu biće nešto od njega, trebalo bi da je makar na klupi popodne. Miško je malo igrao fudbal još u staroj Jugoslaviji, nije bio neki igrač, ali onako borben, prgav, poštenjačina, izbiše nekog sudiju ovi njegovi, a on da ne bi neko drugi stradao preuze krivicu na sebe. Ovaj mu je mali, kažu klinci iz ulice, mašina. Dolazio je i neki menadžer da ga gleda, nego se Miško boji da dijete neko ne prevari. Dobro je, igraće makar pola sata, seniori su štrajkovali, pa se nije išlo na pripreme, a to momče se odiralo u šumici, pa će moći da zapne u drugom poluvremenu. Kaže i Rašo, ekonom, kod ovog novog trenera nema protekcije, dobiće mali šansu.
Lagani ručak, cijepanje tiketa, raskopčana dva dugmeta na košulji, nešto za pod donji dio leđa i eto vas na stadionu. Zapamtite, mogu da vam sruše pozorište, da ostanete bez bioskopa, da vam umjesto hotela umetnu luna park, ali sa stadionom to ide teže. Ne zaboravite da ponesete sa sobom i dobru dozu humora, opletite po pomoćnom sudiji, vašim što ne mogu da trče, njihovima što su uopšte došli, a u međuvremenu pozovite u pomoć makar dva priznatija sveca. Nikad se ne zna.
Subota je dan za crnogorski fudbal. Popunite prazne
tribine, makar da ispunite srce onima na terenu. Uz podsjećanje da su sve
ljubavi tužne, dajte im šansu.
