Jedne noći u novembru
Prošlo je 25 godina od jedne od najzanimljivijih utakmica odigranih na ovom prostoru. Devetog novembra 1988. na Marakani se okupio fudbalski, što bi rekao Del Boj iz Mućki, ''creme de la menthe''. Milan je sa San Sira donio mršavih, opterećavajućih 1:1 u Beograd. Zabrinut zbog vizionara na sredini terena Dejana Savićevića i driblera Dragana Stojkovića. Piksi je u Milanu prvo lažnjakom bacio Barezija na pogrešnu stranu, a onda pogodio za konačan rezultat.
Rajkard, Gulit, Van Basten i italjanski šegrti imali su oreol pobjednika nad sobom. Upravo je holandski trio pokorio reprezentativnu Evropu. Osvojen je evropski šampionat na njemačkom tlu, a Van Basten je ubacio het trik Englezima, a kasnije i posramio Dasajeva u finalu, golom koji je postao vanvremenski. Miren je podigao glavu, uputio centaršut, a onda je uslijedio volej koji će teško ko nadmašiti. Tehničko savršenstvo. Šok. Ekstaza. Gulitov gol za konačnu pobjedu malo ko pamti.
Prije Crvene Zvezde taj isti Milan je pregazio Levski iz Sofije sa ukupnih 7:2, pa je rezultat sa San Sira upisan kao veliko iznenadjenje. Zvanični podatak kaže da je na Marakakni bilo preko 95 000 gledalaca, a kada su se momci iz Milana sat i po vremena prije početka meča pojavili u dugim crnim kaputima, perfektno sitilizovani, dočekao ih je ledeni zvižduk i vatreni doček u vidu bakljade. Već tada im je bilo jasno da ih čeka veče za pamćenje.
Taj susret dobiće istorijsku konotaciju onog trenutka kada je magla počela da se nadvija nad stadionom. U poluvremenu situacija je bila pod kontrolom. Ali iz minuta u minut, vidljivost je bila manja. Prvo se sa terena nijesu vidjele tribine, pa gol, pa ni sama lopta. Šteta. Smušeni Italijani nijesu se previše družili sa loptom, a vojnik Savićević pogodio je ljevicom, pod rašlje, za prednost tima iz Beograda. Pietro Paolo Virdis stigao je da zaradi i crveni karton, kada je pola sata prije kraja utakmice sudija Pauli poslao igrače u svalačionicu.
Zakazan je novi meč 24 sata kasnije. Fudbaleri Milana bili su fantastično fizički spremni, a jedna od ključnih figura, Savičević. Bio je u vojsci i samo sa specijalnom dozvolom igrao utakmice na svježinu. Gulit, koji nije bio u protokolu za prvi susret, sada je sjedio na klupi, Saki se dosjetio novih taktičkih rješenja, a bez obzira što je sudija previdio čist gol za goste u trenucima kada je Vasilijević makar pola metra sa loptom prešao gol liniju, Zvezda je došla do 1:1 i penala. Prvo je Van Basten pocijepao mrežu, a zatim se Stojković upisao fenomenalnim udarcem lijevom nogom nakon genijalnog dodavanja Savićevića.
Umorni Savićević i Mrkela, koji je bio pod velikom tremom, jer je u toku meča promašio situaciju jedan na jedan sa rivalskim golmanom, nijesu pogodili mrežu, što je bilo dovoljno da Milan krene dalje. A otišli su do kraja. U polufinalu Kupa Evropskih Kupova sa laganih 6:1 prošli su pored Madrida, dok je u finalu sa 4:0 stradala Steaua. Godinu dana kasnije, u Beču, golom Frenka Rajkarda pobijeđena je Benfika. Za treću titulu u šest godina pobrinuo se upravo Dejan Savićević, magičnim lob udarcem savladao je Zubizaretu, Atina se pretvorila u crveno-crni grad nakon što je pobijeđena Barselona sa 4:0.
Magla je meteorološka pojava, predstavlja kondenzovanu paru koja se javlja pri površini nekog terena. Te noći, u novembru, magla je na različite načine motivisala dva tima da krenu različitim putevima prema trofeju. Dok su se u Milanu uozbiljili, grupisali, fokusirali, shvatili da ne igraju imena na papiru, u Zvezdi su primjetili da mogu i više, dalje, bolje. Milan je zahvaljujući magli došao do tri titule šampiona Evrope, Zvezda je zahvaljujući magli svoju dograbila u Bariju. Kažu da se u magli zvuci intenzivnije čuju. Očigledno da su u Milanu i Beogradu tada sasvim jasno oslušnuli poruku.
