I wrote it in black, I'm always serious when I use black.
Uvijek je lakše kad imaš dobar naslov.Nekako ljudima skreće pažnju.Kao
dobra reklama.Banner.Bilbord.Kao gola žena u izlogu.Svako želi da vidi
je li ona stvarno gola ili se neko zeza sa njima.Dobar naslov budi
radoznalost.Želi svako da zagrebe ispod njega.Da zaviri.
Voajerizam,muka najmilija.Komšiji u tanjir.U ženu.Kolegi u papire.U platni spisak.Ako počnem da nabrajam pomislićete da znam kako to ide.Nemam pojma.Pretpostavljam.Osjećam.Krećem se medju ljudima.Ili oni oko mene.Smajli.Čudno je to kad neko ne počne rečenicu sa JA,obicno ide zamjena,ON ili ONA.Jos čudnije je da to ljudi izbjegavaju da kažu komšiji u lice,da ima lijepu ženu.Ili kolegi da ne zaslužuje da ima toliku platu.Prodje čitav život,a ne kažeš to što imaš,šapuće strah iz tebe.Prodjes kroz život upisujući svoje riječi u tudje uši.Rekla-kazala.Da se ne zamjerite nekome,da vas taj neko pogrešno ne shvati,da ne uvrijedite nekoga.Mislite li da je ljepše preskakati ljude,lakše.Mislite li da će bolje vaše riječi predstaviti neko drugi,treći,peti,deseti.Koliko puta vam se desilo da saznate da ste rekli nešto što nijeste.Vjerovatno nikad.Jer ni to ne dodje do vas.
Mnogo puta me čudno pogledaju jer kažem to što i mislim.GLasno.U lice.Valjda nijesu naviknute uši na to.Valjda nijesu naviknuti na stil.Možda im je čudno.Možda sam čudak.Možda stvarno imam potrebu da budem u centru pažnje.A tada jesam.Jer sam rekao.Glasno.Nešto što oni čuvaju za sebe i šaputanja.Ne,nijesam uvijek takav.Nijesam neko čudo.Imam problem sa sujetnim osobama.Sa njima ne mogu da se izborim,ne znam,nemam način.Pa ćutim.Uglavnom.Ali u poslednje vrijeme utopio sam se i ja u masu šaptača.Sa kim si,takav si,valjda.I to me nervira.Vise i od bunara u novčaniku i od so sad and lonely emotivnog života.Nemam ideju kako izaći sa tim na kraj.Zato ću pokušati što više da ćutim.Po petom amandmanu to mogu sebi da priuštim.Ne znam je li demokratski ali mogu.
Kad sam već pomenuo i voajerizam,priče,sujetu,moram da se zahvalim fb na nevjerovatnoj količini demokratije koju ne možeš da imaš u realnom životu.Ovdje se družiš sa kim hoćeš,ako hoćeš i ako misliš da treba da nekome posvetiš pažnju.Svakome možeš da pružiš šansu.Ali i da je uskratiš.Opcije Hide i Remove su najveće demorkatske tvorevine u istoriji.A većina nas ih vjerovatno nije ni svjesna.Zamislite samo vaš život sa tim opcijama.Funny,isnt it.Koliko bi samo stvari olakšali sebi.Ali onda vjerovatno niko živ ne bi ostao na planeti.Smajli.Izoštrenoj fb slici samo fali ono čuveno Dislike da upotpunimo demokratski prikaz.Ako nam se ne svidja nešto,da to javno i kažemo i pokažemo.Običnim klikom.Da nas sumanuti voajerizam ima potporu do kraja.Da konačno prestanemo sa šaptačkim temama sa varijacijama.Klik.Klik.Klik.Možda bi tako neki i skupili hrabrost da progovore.U lice.Komšiji.Komšinici.Kolegi.Možda bi imali manje razloga da kažemo zdravo u toku dana,ali bi imali više ljudi sa kojima bi pričali.O svemu.Mjerili znanja opšte prakse.Lakše dolazili do titule stručnjaka.Možda bi onda mogli da razvrstamo prijatelje od neprijatelja,da izbacimo socrealsitičku kategoriju druga i drugarice iz naših života.Možda bi manje bili voajeri.Više brinuli o našim i životima naših prijatelja.Obraćali pažnju.Na detalje.Sitnice.Možda bi čak mogli da prestanemo da čitamo izmedju redova.Jer sad moramo.Jer danas rijetko kaže to što i misli.Možda šapuće,možda sanja,ali ne kaže.
Ovo iznad što sam napisao je samo pokušaj da se makar meni obraćate iz srca,da ne koristite diplomatiju,da ne šapućete.To što imate,recite mi,kako god bilo,šta god to značilo.Ako sam magarac,recite mi.Ako sam neko vrijedan pažnje,super.Ako nijesam po vašoj volji,odlično.Ako sam nešto pogrešno shvatio,pa ispravite me.Još uvijek imam snage da pocrvenim i da kažem izvini,moj obraz nije elastičan.
Ovo je pokušaj da ne doživim otvoreni prelom duše samo zato sto nijesam prepoznao šaputanja,nijesam dobro čitao izmedju redova,nijesam...
Ovo je pokušaj da ne doživim otvoreni prelom duše...
Ozbiljan pokušaj...
Voajerizam,muka najmilija.Komšiji u tanjir.U ženu.Kolegi u papire.U platni spisak.Ako počnem da nabrajam pomislićete da znam kako to ide.Nemam pojma.Pretpostavljam.Osjećam.Krećem se medju ljudima.Ili oni oko mene.Smajli.Čudno je to kad neko ne počne rečenicu sa JA,obicno ide zamjena,ON ili ONA.Jos čudnije je da to ljudi izbjegavaju da kažu komšiji u lice,da ima lijepu ženu.Ili kolegi da ne zaslužuje da ima toliku platu.Prodje čitav život,a ne kažeš to što imaš,šapuće strah iz tebe.Prodjes kroz život upisujući svoje riječi u tudje uši.Rekla-kazala.Da se ne zamjerite nekome,da vas taj neko pogrešno ne shvati,da ne uvrijedite nekoga.Mislite li da je ljepše preskakati ljude,lakše.Mislite li da će bolje vaše riječi predstaviti neko drugi,treći,peti,deseti.Koliko puta vam se desilo da saznate da ste rekli nešto što nijeste.Vjerovatno nikad.Jer ni to ne dodje do vas.
Mnogo puta me čudno pogledaju jer kažem to što i mislim.GLasno.U lice.Valjda nijesu naviknute uši na to.Valjda nijesu naviknuti na stil.Možda im je čudno.Možda sam čudak.Možda stvarno imam potrebu da budem u centru pažnje.A tada jesam.Jer sam rekao.Glasno.Nešto što oni čuvaju za sebe i šaputanja.Ne,nijesam uvijek takav.Nijesam neko čudo.Imam problem sa sujetnim osobama.Sa njima ne mogu da se izborim,ne znam,nemam način.Pa ćutim.Uglavnom.Ali u poslednje vrijeme utopio sam se i ja u masu šaptača.Sa kim si,takav si,valjda.I to me nervira.Vise i od bunara u novčaniku i od so sad and lonely emotivnog života.Nemam ideju kako izaći sa tim na kraj.Zato ću pokušati što više da ćutim.Po petom amandmanu to mogu sebi da priuštim.Ne znam je li demokratski ali mogu.
Kad sam već pomenuo i voajerizam,priče,sujetu,moram da se zahvalim fb na nevjerovatnoj količini demokratije koju ne možeš da imaš u realnom životu.Ovdje se družiš sa kim hoćeš,ako hoćeš i ako misliš da treba da nekome posvetiš pažnju.Svakome možeš da pružiš šansu.Ali i da je uskratiš.Opcije Hide i Remove su najveće demorkatske tvorevine u istoriji.A većina nas ih vjerovatno nije ni svjesna.Zamislite samo vaš život sa tim opcijama.Funny,isnt it.Koliko bi samo stvari olakšali sebi.Ali onda vjerovatno niko živ ne bi ostao na planeti.Smajli.Izoštrenoj fb slici samo fali ono čuveno Dislike da upotpunimo demokratski prikaz.Ako nam se ne svidja nešto,da to javno i kažemo i pokažemo.Običnim klikom.Da nas sumanuti voajerizam ima potporu do kraja.Da konačno prestanemo sa šaptačkim temama sa varijacijama.Klik.Klik.Klik.Možda bi tako neki i skupili hrabrost da progovore.U lice.Komšiji.Komšinici.Kolegi.Možda bi imali manje razloga da kažemo zdravo u toku dana,ali bi imali više ljudi sa kojima bi pričali.O svemu.Mjerili znanja opšte prakse.Lakše dolazili do titule stručnjaka.Možda bi onda mogli da razvrstamo prijatelje od neprijatelja,da izbacimo socrealsitičku kategoriju druga i drugarice iz naših života.Možda bi manje bili voajeri.Više brinuli o našim i životima naših prijatelja.Obraćali pažnju.Na detalje.Sitnice.Možda bi čak mogli da prestanemo da čitamo izmedju redova.Jer sad moramo.Jer danas rijetko kaže to što i misli.Možda šapuće,možda sanja,ali ne kaže.
Ovo iznad što sam napisao je samo pokušaj da se makar meni obraćate iz srca,da ne koristite diplomatiju,da ne šapućete.To što imate,recite mi,kako god bilo,šta god to značilo.Ako sam magarac,recite mi.Ako sam neko vrijedan pažnje,super.Ako nijesam po vašoj volji,odlično.Ako sam nešto pogrešno shvatio,pa ispravite me.Još uvijek imam snage da pocrvenim i da kažem izvini,moj obraz nije elastičan.
Ovo je pokušaj da ne doživim otvoreni prelom duše samo zato sto nijesam prepoznao šaputanja,nijesam dobro čitao izmedju redova,nijesam...
Ovo je pokušaj da ne doživim otvoreni prelom duše...
Ozbiljan pokušaj...
2 Komentari |
0 Trekbekovi
