Umjesto gluposti.
Sa plafona silazi težina.Nestaje vazduha.Sirova tuga u grkljanu.Bez riječi u glavi.Bez slova u ustima.Prašina na očnim kapcima.Neizmjerna želja još jednom vodi u propast.Mrak i tama tjeraju te da glavu koristiš kao mašinu za veš.Centripetalna.Centrifugalna.Sila.Ne moli.Protiv glave se ne može.Čak ni novim danom.Komadom sna.Glava zna.Glava može.Da uništi najbolje.Da upregne najgore.Da naleti.Na zid.
Moja glava.Obožava zidove.Moja glava polomi svaki šteker u zgradi.Svaki znak na putu.Moja glava.Više nije.Moja.Nju raznose gluposti.Moje.Nju navode.Gluposti tudje.Moja glava.Ima i previše rupa.Kroz nju se šetaju demoni strasti.Uzvišeni andjeli emocija.Moja glava je na užasnoj promaji.Dokolice.Kolotečine.Mulja.Smrada.Uzdaha.Moja glava ne prepoznaje jao.Moja glava je navikla na njega.Moja glava bi vjerovatno voljela da je tudja.Moja glava.Nikad ludja.
U ovom mraku moje glave teško je pronaći smisao.U ovom mraku.Teško je pronaći fitilj.Ovom mraku moja tamna glava savršeno godi.Moj mrak i moja glava su u vezi.Savršenoj.Ovom mraku smeta svijetlo monitora.Mojoj glavi ne smeta.Moj mrak,moja tama i moja glava povezuju moje prste sa mojim glupostima.
A tek moje gluposti.Veseli momci.Jedan pijan koliko je glup.Drugi glup sam od sebe.Treći glup zbog ove dvojice.A četvrti.Glupan zbog svih ostalih.Kad se oni samo spuste sa plafona.U mojoj tami.Pritisnuti mojim mrakom.Kad crno poteče iz moje glave.Kao tinta.I krenu da se redjaju slike.Glup se glupom raduje.Slike postaju ljepše.Snažnije.Crna.I malo bijele.Od mnogo bijele.Ostane mnogo crne.Gluposti se namjeste.Dogovore se.Počnu da heklaju i sanjaju.I krene stvaranje najveće moguće gluposti.
I sve tako do nove.Gluposti.
Moje gluposti su česte.Moje gluposti ne treba ni slušati.Ne treba ih ni pokušati izmjeriti.Mojim glupostima doći će kraj.Tek na kraju.
