Vlado Wall-E Perović

Mislim da nije lijepo odustati.Pogotovo kad to ne ide uz tvoje ja.Pogotovo kada tvoje JA postane ja.Nije lijepo odustati kada je tesko.Nije dobro odustati ni kada je lako.Jer najlakse je.Odustati.Trebalo bi pronaci pravu mjeru i odustajati na vrijeme.Na pravom mjestu.Sa pravim ljudima,zbog pravih ljudi.Sada svi ocekujete,barem ovi sto citaju,a nece vas biti puno da ja kazem da odustajem.I da navedem razloge.Vjerovatno mislite da sam suvise tragican i da bi mogli i razlozi da navedu mene.Moje sjutra,danas i juce je isto.Kao jaje,jajetu.Floskula.To sam ja.Klise.Fraza.Uguran u moje centimetre,opterecen granicama,pravilima,principima koje stalno gazim.Zgazicu ih opet.Samo ovog puta necu kaznjavati.Nemam vise pravo.Ovo srce je bilo sebicno,voljelo sebe vise nego druge i u ogledalu trazilo opravdanja.Ovo srce nije ni voljelo kako treba.Da jeste.Zar bi sve bilo ovako.Ovo srce je voljelo samo sebe i trazilo previse od drugih,ovo srce je izdalo sve.Sebe,one koje je mislilo da voli.Ovo srce je kupovalo alibi.Ovo srce je rezalo sebe da bi plakalo.Ovo srce nije nikada bilo pravo.Ovo srce je izgubilo sve bitke.Ovo srce je moje.Ovo srce.Ova dusa ne zna za veliku pobjedu,ovakvu dusu je najlakse gledati sa strane.Ovu dusu je lako procitati.Ova dusa je trazila razloge.Ova dusa je mogla da pruzi.Ova dusa nije htjela.Ova dusa je moja.Ovaj um je tezak.Ovaj um je previse mracan,ovaj um je stetan.Ovom umu ne treba zdrava sredina.Ovom umu ne treba okolina.Ovaj um je moj.Ovo tijelo.Moje.
Pravila,principi,norme.Sve sto je bilo kao moje,nije vise.Sve je kremirano,pepeo je rasut.Pomijesan.Promijesan.Prah.Nestao.Sve sto sam dosada kao bio je samo bila losa parodija zivota.Mislo sam da je moje.Moje.Jeste.Toliko je moje da nikada nijesam primjetio odvratnu,sebicnu stranu.Mojeg.Moje vise ne postoji.Ja.Je smijesno.Ulupano kao jaje za praznik.Za oci.Stipa moje ja.Grize.Sve oko mene.Moje.
Neko pametan,jako,pametan,rekao je da se raduje novim pocecima.I kupio me.Za sva vremena,pricom o poljupcima,jutrima.Lako me kupiti.Jer se bojim.Jer sam svjestan.Da sam mali.Tako daleko od svega,nigdje blizu.Moje noci su kratke.Dugi dani.Moji statusi su usamljeni.Dugi.Napadni.Ocekivajuci.Pateticni.Single.Pretrpani.Moj zivot je mono.Samo je moja muzika stereo.Moja...nema vise...
Nema vise...tacaka...nema...ni...pitanja...odgovora...nema pravila...izvinjavam se svim mojim ljubavima...lose sam vas volio...sebicno,bez karaktera,stila...moja udvaranja su helpless,moj stav clueless,moji snovi pointless...moje slike paintless...jedino smijem da kazem,sve ste vi bile gorgeous.To moje ja koje je prepoznalo vas cu da ostavim,ostalo je sve vec otislo.
Sve je tu,sve pise,izbrisao sam se u nadi da cu se probuditi bez floskula,klisea,fraza,prikaza,sema,gluvih tonova.Izvinjavam se slatkim ranama na srcu,svim poljupcima,zamsiljenim,uzdasima,odglumljenim,izdasima,ocekivanim.Izvinjavam se sebi,vama.
Nocas odustajem od sebe.Onog najveceg dijela.
Od ovog trenutka je sve moguce,od ovog trenutka sam izbrisan.
Gone.