Letter By Letter...
Poljubi je dok spava,nije patetika...namjerno sam poceo ovako,jer dobro prepisujem,moj indigo je najplavlji,sjajno gledam kroz tudje zivote,tesko mijenjam svoj.Upijam tudje greske,ispravljam krive drine,za dz,pravim deltu na kraju moje rijeke.Neko ce reci da je ovo prepotentan pocetak,mislim da nije,samo je iskren.Kad treba da se ostane sam i napise tok misli,onda sve mogu.Teorija,jeeeeee.Praksa,neeeeee.Dajem svima sansu,tesko je dobijam,tezak sam kao crna zemlja,rece neko davno.Ne bas toliko davno da bi mnogo pogrijesio.Ali jeste,pogrijesiLA.Od sarkazma zivim,ironijom se hranim kad nema nista drugo na meniju,najvise volim da opletem po sebi,mozda jer sebe ne cijenim previse,mozda jer sam suvise realan,mozda jer jednostavno imam izgovor da mogu da prebiram bez stida po tudjim zivotima.A mozda samo previse pricam.Mozda.Mislim da je to kljucna rijec danas.Mozda sam nesiguran,pa bjezim,mozda nesto previse zelim,pa mi se ne desava,mozda sam hiperaktivan,pa mi mnoge stvari brzo dosade,a neki ljudi nikada,jer uvijek imaju nesto novo da ponude.Rekao sam ljudi.Jao.Sorry.Greska.Na prstima jedne ruke se mogu izbrojati,a ja nemam sest na jednoj ruci,mada mozda izgledam tako.Mislio sam zene.Neke zene ne dosade nikada,znao ih tri dana,mjesec,godinu,dvije,deset.Svi moji punti kad se zbroje sve dodje na tvoje.Njihovo.Kupuju me svakog dana.Sram ih bilo.Eto.Imam disproporciju ponudjenih i dobijenih emocija.Imam urokljive oci i brzu glavu,lako me kupiti,kvalitetom.Sram me bilo.
Ne znam da osvajam,smotan sam,ne znam da se udvaram,ne mogu da gledam
nepoznatoj zeni ravno u oci,sramota me,kod mene to traje,jbg,trebao sam
da se rodim prije 50 godina.Ups,nije to dobra ideja,onda se ne bih sreo
sa svim mojim zenama.Mojim?Izvinjavam se.Nijednu moju nijesam
imao.Jednostavno.Eto tako.Pitate se kako su onda moje.Pa lijepo.Dao sam
to sto sam mogao.Pokusao,trudio se.Nijesam
uspio.Jednostavno.Najbezbolnije rjesenje je da sam pucao
previsoko,iznad svoje glave.Istina je to.Mozes da volis samo onoga za
koga smatras da je bolji od tebe.Sve ostalo bi bilo samo puko
sazaljenje,je li tako.Jeste.Ko su onda moje zene,one bas moje,moje.Pa
samo one koje su me iskreno voljele.Prije.A kasnije ja njih.Kad ne
volim,oprosticete mi,treba mi malo da zavolim,one koje mene vole.Valjda
je to ok.Treba mi malo.Sta cu.Valjda je to negdje zapisano.Sigurno.Ali
kako ja da vjerujem u tako nesto,kad nijesam sujevjeran.A mozda bi
trebao da budem.Suvise mi se puta ponovilo.X na N.Dobro.Pretjerao
sam.Nijesam bash tako zaljubljive prirode.Nijesam imao kad.Jer kad ne
dodjes do necega,onda je normalno da razmisljas,gdje,kako i zbog cega
si kao pogrijesio.Nijesi nigdje ali to je tako.Mora.Tako.Najbolje je
kad shvatis na vrijeme.Onda se das bezuslovno.Znas.To je to.Ne mrdas
nigdje.Dobro je dok te drzi.Znas da si ziv.Pa dok traje.Traje.
Onda shvatis da nesto sa suncevim sistemom nije u redu.Zar ne bi sve
trebalo da se vrti oko tebe :P.I nece.Vjeruj mi.Bolje je da se ti
vrtis.Suptilno.Budi marioneta.Nema veze.Zasluzile su.
Kao poruku svim bivsim i buducim...mojim...i onim drugim mojim...i ovim
i onim...sinoc su nastala tri reda...svaka rijec je iskocila iz
mene,sasvim spontano,dok sam se vracao kuci sa posla i slusao
muziku...moze i to...kod mene...ja sam fin,stvarno...jedna od mojih je
dobila tu poruku,onako jedan na jedan...morao je neko biti
povlascen...sta cu...nije ljubav krtola,pa da se
guli...vi,ostale...samo da znate...ovo je za vas,malo manje nego za
nju...a little,a few...bojao sam se da cu ovo zaboraviti,pa neka ga
ovdje,mozda neko izvuce pouke,mozda se pronadje u svemu...ovo je zbog
mene,zbog vas...ovo sam ja Letter by Letter...
Falish...U shetnji...Uz kokice...Film...Muziku...Za
dodire...Shaputanja...Cheskanje...U punoj kadi...U pjeni...Uz
nebo...Vjetar...Na terasi...U krevetu...Za poljubac...Ispod
posteljine...Za sladji san...Dobro jutro...Dobar dan...Impresivno
falish...Intenzivno te ♥ ...
p.s.e zaboravio sam,samo da znate,kcerka,za sve ove buduce,zvace se
Nora...oko toga ne bih da pregovaram,a za sve ostalo sam spreman na
kompromise...velike...
