Arsen Venger - kraj jedne ere?
Dan D za legendarnog menadžera Arsenala, nosioca ordena britanske imperije, tvorca ''nepobijedivih'' se bliži. Nakon svega što je donio engleskom fudbalu, stanje na tabeli kluba iz Londona 19.maja 2013. biće odrednica da li će Arsen Venger nakon 17 godina napustiti tobdžije.
I ako Arsenal izgubi velikom razlikom u dvomeču sa Bajernom, što je sada lako predvidjeti, iako je daleko od trofeja i nakon osam godina, iako je od Arsenala napravio giganta u evropskim razmjerama, iako je osvojio čak 11 velikih titula u pomenutom periodu, napravio revoluciju kako na terenu, tako i van njega, rad Arsena Vengera biće pod lupom u momentu kada dobijemo konačnu poziciju Arsenala po završetku Premijer Lige. Ako ta brojka bude veća od četvorke, biće to signal i za Vengera da je vrijeme za rastanak.
Da se razumijemo, mora se poštovati sve što je Venger uradio za engleski fudbal, sa novim režimom treninga uz uvođenje dijeta, britanske grdosije pretvarao je u manekene, ali prije svega, njegov fudbalski koncept obarao je sa nogu medije i rivale. Legendarni kapiten Arsenala Toni Adams smatrao je da Francuz sa čudnim naočarima nikako ne može predstavljati fudbalski i životni autoritet, ali je ''profesor'' i iz te bitke izašao kao pobjednik. Vjerovao je u mlade, u atraktivnu igru, uzbuđivao je, zabavljao mase, ali i pobjeđivao. Imao je vremena i da drži predavanja i da učestvuje u humanitarnim akcijama. Mnogi će vam reći da ih je Venger natjerao da uvrste Arsenal u svoju rubriku, drugi omiljeni tim na svijetu. Kupovao je za sitne novce, prodavao papreno, bio toliko uspješan da je i stadion Emirates priušten od nova zarađenog zahvaljujući dobroj transfer politici. To nije sve što bi trebalo da znate o Vengeru, ali je dovoljno.
Mnogi i sada navijaju za Arsenal, jer većina želi da oni igraju dobar fudbal, jer imaju menadžera revolucionara i nadaju se da on ipak ima nekog zeca u rukavu. Oni jesu postavljali standarde, ali sada su daleko, iz žablje perspektive gledaju u svoju crtu. Danas, to je tim bez lidera, na terenu i u svlačionici, tim koji nema glavu i rep i tim koji gubi koncepciju nakon prve greške, primljenog gola, majstorije rivala. Ovih dana, Arsenal gubi od drugoligaša, trećeligaša u kupovima, muči se na svim premijerligaškim terenima. Priliv novca u odlivu kvaliteta nije dobro izbalansiran, pa su Venger i Arsenal samo ljušture klase i kvaliteta sa kraja prošlog i početka ovog vijeka.
Prije ili poslije, pojaviće se neko dovoljno jak u upravi kluba da postavi pitanje zašto je Arsen još uvijek u zgradi. Pošto trofeja nema, mamac zvani Liga Šampiona je poslednje utočište. Stari argument da ne postoji niko ko bi mogao da zamjeni unikat ili genijalnost prestaće da važi. Venger više nije tako nedodirljiv, a biće i ranjiv ako Arsenal sklizne sa vrhova Lige Šampiona na visoravni Lige Evrope.
Uživao sam u fudbalu gledajući Arsenal gospodina Vengera. Skoro svakog vikenda nadam se da ću vidjeti briljantnu partiju ''crvenih''. Sa svakim sledećim vikendom sve više sam uvjeren da je vrijeme za promjene. Zbog Vengera i zbog Arsenala. Vajt Hart Lejn je sledeća stanica, a Andre Viljaš Boaš nervozni kondukter koji jedva čeka na novi kiks.
